Kako do nas


Odluke o prijemu u stalni radni odnos



Odluka 00-535/10 оd 20.06.2017.

Odluka 00-535/11 оd 20.06.2017.


POSETA RUSKE DELEGACIJE

Klinički centar Vojvodine ugostio je delegaciju lekara iz Uralskog regiona Ruske Federacije, koji su bili u poseti našoj zemlji. Domaćini su bili prof. dr Edita Stokić – pomoćnik direktora za zdravstvo KCV i doc. dr Dragan Nikolić – načelnik urgentne hirurgije UC KCV. S obzirom da je KCV jedina tercijalna ustanova u Vojvodini, gosti su imali priliku da se upoznaju sa organizacijom rada i funkcionisanja pojedinih službi KCV, a posebno Urgentnim centrom.

Оbjavljeno 07.06.2017.










IZVEDENA PRVA OPERACIJA KOLENA KOD HEMOFILIČARA

Povodom prve operacije kolena kod hemofiličara u KCV su ovaj ne mali podvig izlaganjem predstavili: prof. dr Edita Stokić – pomoćnik direktora za zdravstvo KCV, prof. dr Ivana Urošević – upravnik Klinike za hematologiju, prim. dr Veselin Bojat, doc. dr Vladimir Harhaji i dr Predrag Rašović – sa Klinike za ortopediju, i dr Peđa Živanović – sa Klinike za medicinsku rehabilitaciju.
 U Vojvodini ima oko 150 odraslih pacijenata sa hemofilijom, koji se u najvećem broju leče na Klinici za hematologiju KCV, gde je 2011. godine, zahvaljujući donacijama međunarodne fondacije, otvoren Kabinet za hemofiliju. Lečenje hemofilije je kompleksno, multidisciplinarno i skupo. Na prvom mestu se ovim pacijentima bave hematolozi. Tretman podrazumeva supstituciju odgovarajućeg faktora, kako bi se prevenirala pojava krvarenja i kasnih komplikacija. Sveobuhvatno lečenje ovih pacijenta podrazumeva okupljanje tima raznih specijalnosti, u prvom redu fizijatra, infektologa, ortopeda, psihologa... Kod uznapredovalih slučajeva razvijaju se teške kontrakture zglobova i u završnoj fazi, degenerativne promene koje zahtevaju i hirurško lečenje.
 Na Klinici za ortopedsku hirurgiju KCV je 17. maja 2017. godine, urađena je prva takva operacija. Pacijentu starom 31 godina, ugrađena je primarna totalna proteza levog kolena, zbog izražene degenerativne hemofilijske artropatije. Operacija je zahtevala pripremu pacijenta prvenstveno od strane hematologa (kako bi vrednosti faktora koagulacije bile u terapijskom opsegu), ali i fizijatra. Tim ortopedskih hirurga na čelu sa prim. dr Veselinom Bojatom, izvršio je ovaj zahvat. Sama operacija i neposredni postoperativni tok su protekli uredno.
 Ovakvim pristupom pacijentima sa hemofilijom, formiranjem tima lekara, kao i značajnom podrškom Uprave, KCV je stekao uslove da bude Evropski Centar za sveobuhvatno lečenje hemofilije (Comprehensive Care Center). U narednim mesecima očekuje se uključivanje KCV i u „twining“ program sa Univerzitetskom ortopedskom klinikom u Budimpešti, pod pokroviteljstvom Svetske federacije za hemofiliju (WHF).

Objavljeno 26.05.2017.



Besplatan pregled kože za građane Novog Sada

 Eucerin Srbija i Fond B92, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Pokrajinskog sekreterijata za zdravstvo i Udruženje dermatovenerologa Srbije, i ove godine su omogućili besplatan preglede u okviru projekta za rano otkrivanje raka kože „Pregled za sve“, u kom su učestvovali lekari Klinike za kožno venerične bolesti Kliničkog centra Vojvodine.

 Danas u Novom Sadu na Trgu Slobode od 9.00 do 21.00 su organizovani besplatni dermoskopski pregledi kože, i to bez zakazivanja.

 Lekari KCV su sa velikim zadovoljstvom prihvatili učešće u ovoj akciji i ovim putem apelovali na građane da misle na svoje zdravlje, i izdvoje vreme da dođu na besplatan pregled kože.

Оbjavljeno 23.05.2017.







OBELEŽEN EVROPSKI DAN GOJAZNOSTI

Povodom Evropskog dana gojaznosti, koji se širom Evrope obeležava 20. maja nizom manifestacija usmerenih na isticanje prisustva ovog oboljenja u epidemijskim razmerama, održana je prezentacija u kojoj su učestvovali prof. dr Edita Stokić – pomoćnik direktora za zdravstvo KCV, doc. dr Dragana Tomić Naglić i dr Slađana Pejaković sa Klinike za endokrinologiju.
 Prof. dr Stokić je ovom prilikom istakla, da je gojaznost oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, poremećaja metabolizma masti, poremećaja reprodukcije, pojedinih oblika maligniteta i brojnih drugih.
 Prema podacima Evropskog udruženja za izučavanje gojaznosti, ovo oboljenje je prisutno kod 23% žena i 20% muškaraca u Evropi. Međutim, ako trend nastavi ovim stepenom rasta, predikcije su da će 2030. godine preko 50% stanovništva biti gojazno.
 Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu pridružuje se obeležavanju Evropskog dana gojaznosti, skretanjem pažnje na problem gojaznosti u našoj sredini, ali i prikazom aktivnosti koje su sprovedene kako bi se, posebno u dečjem uzrastu, prevenirao nastanak i razvoj gojaznosti.

Objavljeno 22.05.2017.




Pohvala Lekarske komore Srbije

Transplantacionom timu KCV









SVETSKI DAN HEMOFILIJE U KCV

Povodom obeležavanja Svetskog dana hemofilije, danas je u Kliničkom centru Vojvodine održana prezentacija i konferencija za medije kojoj su prisustvovali: prof. dr Edita Stokić – pomoćnik direktora za zdravstvo KCV, dr Ivanka Savić-zamenica pokrajinskog sekretara za zdravstvo, prof. dr Snežana Brkić – dekan Medincinskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Ivana Urošević – upravnik Klinike za hematologiju KCV, i Vladimir Ilijin – predsednik Udruženja hemofiličara Srbije.
 Hemofilija i drugi nasledni poremećaji zgrušavanja krvi (hemostaze), spadaju u retke bolesti. Smatra se da oko 1% opšte populacije nosi neki mutirani gen, odgovoran za jednu od bolesti hemostaze. Kada se govori o ovim bolestima, ima se na umu hemofilija A koja je najpoznatija, od koje obolevaju muškarci, a bolest prenose žene. Međutim, u grupu ovih bolesti spadaju i neke od kojih obolevaju i žene. Pacijenti koji boluju od ovih bolesti nisu brojni, ali je njihovo lečenje kompleksno i obuhvata više specijalnosti (hematologe, ortopede, fizijatre, infektologe, psihologe i dr.). Dakle, zahteva multidisciplinarni pristup lečenju. Ovih pacijenata ima oko 150 u Vojvodini. Hemofilija tipa A oko 60, tipa B oko 25, a ostale koagulopatije broje oko 65 slučajeva.
 Ovi pacijenti su do pre nekoliko decenija imali značajno kraći životni vek u odnosu na opštu populaciju i svi su završavali sa određenim stepenom invaliditeta. Uz savremene načine lečenja, ovi pacijenti danas imaju normalan životni vek, retko imaju teži stepen invalidnosti, a mlađi pacijenti nemaju ograničenja u svakodnevnom životu (obrazovanje i zapošljavanje). Lečenje ovih pacijenata u Srbiji je iz godine u godinu sve bolje, izdvajaju se značajna sredstva i može se reći da se u KCV sprovede svi principi evropskog lečenja ovih bolesti. Klinika za hematologiju ima Kabinet za hemofiliju gde pacijenti mogu biti pregledani, posavetovani i dobiti lekove za potrebno lečenje.

Objavljeno 27.04.2017.


Otvoren novi punkt Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u krugu Kliničkog centra Vojvodine

Pokrajinski sekretar za zdravstvo, doc. dr Zoran Gojković i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, otvorili su novi punkt Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u krugu Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.
 Otvaranju su prisustvovali član Gradskog veća za zdravstvo prof. dr Zoltan Horvat, direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Bogdan Živanović, v.d. direktora KCV prof. dr Petar Slankamenac, pomoćnik direktora za zdravstvo KCV prof. dr Edita Stokić, kao i kolegijum Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad.
 Dežurna služba Zavoda za hitnu medicinsku pomoć za odrasle radiće na novoj adresi u okviru Kliničkog centra Vojvodina, jer je dosadašnji punkt Hitne pomoći koji se nalazio u Njegoševoj ulici zatvoren zbog restitucije. Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Kliničkog centra Vojvodine, Gradska uprava za zdravstvo i Zavod za hitnu medicinsku pomoć Grada Novog Sada dobili su ove prostorije na korišćenje.
 Na novoj lokaciji Hitne pomoći pregledaće se i lečiti bolesnici koji će, ukoliko ima potrebe, biti upućivani u Urgentni centar, gde će se odmah raditi sva dijagnostika i pregledi.

Savremeno lečenje dijabetesa u Klinici za endokrinologiju

Oboleli od dijabetesa tipa 1, koji se leče na Klinici za endokrinologiju KCV, već deset godina u terapiji dobijaju insulinsku pumpu. Moderna terapija dijabetesa podrazumeva savremene insulinske režime, među kojima je i insulinska pumpa.
 Pomoćnik direktora za zdravstvo KCV prof. dr Edita Stokić, načelnica Odeljenja za metabolizam Klinike za endokrinologiju doc. dr Dragana Tomić-Naglić, načelnica Dnevne bolnice u Klinici za endokrinologiju KCV prof. Dr Milena Mitrović i dr Đorđe Popović, objasnili su na konferenciji za medije, da je pre svega važna edukacija tima lekara, ali i pacijenata. Cilj je da bude što manje komplikacija, ali ne na račun pogoršanja kvaliteta života.
 U našoj zemlji ima između 750.000 i 800.000 obolelih od dijabetesa, od čega 80.000 čine mladi pacijenti, koji moraju dobijati insulin, kako šećerna bolest ne bi izazvala komplikacije.
 Insulinska pumpa omogućava 24-oročasovnu isporuku insulina, čime se postiže bolja glikemijska kontrola.

Objavljeno 06.04.2017.





Korak ka saradnji

Klinički centar Vojvodine ugostio je danas kolege iz Crne Gore, Zoricu Kovačević – diplomiranog pravnika, direktorka Kliničkog centra Crne Gore i dr Jevtu Eraković – predsednika odbora direktora KCCG. Ovom prilikom su domaćini, prof. dr Petar Slankamenac – v.d. direktora KCV i prof. dr Edita Stokić – pomoćnik direktora za zdravstvo, gostima upriličili obilazak Kliničkog centra Vojvodine.

Objavljeno 31.03.2017.












PREZENTACIJA PROGRAMA AMERIČKO-AUSTRIJSKE FONDACIJE

U organizaciji Medicinskog fakulteta u Beogradu i Kliničkog centra Vojvodine u Upravnoj zgradi KCV, dana 24. marta 2017. godine, održana je prezentacija Američko-austrijske fondacije.
Doc. dr Mirjana Živojinov, pomoćnik direktora za obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost KCV, bila je domaćin pomenute prezentacije, a predavanje lekarima KCV je održala koordinator programa američko-austrijske fondacije za Srbiju, Biljana Buljugić.
Teme su obuhvatile sledeće:
  - salcburški medicinski seminari (specijalističkih seminara za lekare specijaliste i specijalizante)
  - medicinske stipendije (jednomesečnih boravaka u austrijskim bolnicama)
  - satelitski simpozijumi
 Cilj ove prezetnacije bio je da se stručna javnost upozna sa postojanjem, prednostima i mogućnostima medicinskog programa edukacije, koji pružaju u profesionalnom i stručnom smislu potecijalnim učesnicima.

Оbjavljeno 28.03.2017.


Obeležavanje 5 godina Centra za LDL-aferezu

Ove godine se na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Kliničkog centra Vojvodine, navršava 5 godina od početka primene odstranjivanja aterogenih čestica iz krvi obolelih od poremećaja metabolizma masti, primenom filtracije u vantelesnom krvotoku. Ova metoda se u nekim zapadnoevropskim zemljama, SAD i Japanu primenjuje od 2008 godine, a Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV je jedini centar u Vojvodini u kojoj se primenjuje ova metoda. U Srbiji ovu metodu primenjuju još u Klinici za endokrinologiju KC Srbije.
 Cilj ovog načina lečenja je prevencija nastanka infarkta i šloga kod bolesnika koji već imaju dijagnostikovanu ishemijsku bolest srca ili su preležali navedena oboljenja, a kod kojih terapija lekovima i dijetom ne daje zadovoljavajuće rezultate. Do sada je na klinici obavljeno 365 procedura kod bolesnika sa dokazanom naslednom hiperholesterolemijom. Rezultati se uklapaju u svetske statistike, budući da se procedurom LDL-afereze smanjuje nivo aterogenog holesterola za 67%.
 Nijedan bolesnik podvrgnut ovom tretmanu u našem centru nije imao ponovljeni atak šloga niti infarkta srca.

Objavljeno 24.03.2017.




Prestanak zabrane poseta

Od 06.03.2017. ukida se zabrana poseta uvedena 16.12.2016.


Kolege iz Izraela u poseti KCV

Klinički centar Vojvodine ugostio je danas zaposlene Ministarstva zdravlja iz Izraela, koji su bili u poseti našoj zemlji. Domaćini su bili prof. dr Edita Stokić – pomoćnik direktora za zdravstvo i prof. dr Igor Mitić – upravnik Urgentnog centra. S obzirom da je KCV jedina tercijalna ustanova u Vojvodini, gosti su imali priliku da se upoznaju sa organizacijom rada i funkcionisanja pojedinih službi KCV, a posebno Urgentnim centrom.

Objavljeno 07.03.2017.


Aktuelnosti u edukaciji

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo je Zdravstveni savet Srbije objavio Zbirne tabele akreditovanih programa dana 03.03.2017. godine odlukom broj : 153-02-489/2017-01, te da je naš KCV sa 100% tnim učinkom akreditovao 74 programa KME.

Na početku smo 2017. godine i u prvom akreditacionom roku imamo već 74 programa što je 58% u odnosu na celu 2016. godinu kada je akreditovano ukupno 126 programa. U nadi da ćemo nastaviti ovim trendom želimo da se zahvalimo OJ koje su dobile akreditaciju, kao i da apelujemo na one koje nisu poslale programe za akreditaciju da to urade već u ovom sledećem akreditacionom roku.
 Centru za obrazovnu i naučno istraživačku delatnost KCV prijavljeno je 74 predloga programa za akreditaciju KME. Od toga imamo 2 predloga programa za kurseve i 72 preloga za stručne sastanke. Od ukupnog broja predloga 20 preloga je za medicinske sestre i zdravstvene tehničare (1 kurs i 19 stručnih sastanaka) i 54 za lekare (1 kurs i 53 stručnih sastanaka).
 Najviše programa prijavila je Klinika za medicinsku rehabilitaciju 28 (13 lekarskih i 15 za medicinske sestre i zdravstvene tehničare) Klinika za endokrinologiju 4, Centar za radilogiju 3, Klinika za kožnovenerične bolesti 4, Centar za laboratorijsku medicinu 5, Klinika za neurologiju 6, Klinika za ortopediju 6, Klinika za anesteziju 4, Klinika za neurohirurgiju 3, Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju 2 Klinika za ginekologiju i akušerstvo 7, urgentni centar 1 i Klinika za infektivne bolesti 1.

  1. Akreditovani stručni sastanci lekari januar 2017.
  2. Akreditovani stručni sastanci MST januar 2017.

Klinika za urologiju Kliničkog centra Vojvodine jedina ustanova koja radi urodinamska ispitivanja

Klinika za urologiju je jedina zdravstvena ustanova u Vojvodini koja radi urodinamsko ispitivanje , ili skraćeno – urodinamika – koja se bavi ispitivanjem bešike i susednih mišića, kada su iskorištene sve standardne dijagnostičke metode, a još uvek se ne zna uzrok poremećaja mokrenja.
 Inkontinencija urina jeste nevoljno oticanje urina iz bešike. Oko 30% žena starijih od 50 godina ima ovaj problem, ali se tek svaka deseta javi lekaru zbog toga. Godinama unazad problem je bio što lekari nisu imali način da postave tačnu dijagnozu i da utvrde kome bi operacija mogla pomoći pre same hirurške intervencije. Danas, nije više tako. Urodinamsko ispitivanje omogućava da se utvrdi tačno koja vrsta „bežanja mokraće“ je u pitanju. Tek kada se to uvrdi, moguće je precizno odrediti način lečenja: vežbe, lekovi, stimulacije strujom, mala intervencija ili veća operacija. Ako treba operisati, na osnovu ovog ispitivanja se može utvrditi tačno koja operacija bi bila najpogodnija, i šta od operacije pacijent može da očekuje.
 Urodinamsko ispitivanje nije jedan postupak već skup nekoliko različitih metoda. Ne primenjuju se sve metode kod svakog pacijenta, jer bi to bilo dugotrajno, skupo i bespotrebno. Neinvazivna ispitivanja su jednostavna, jeftina i daju obilje korisnih podataka, na osnovu kojih se odlučuje da li je uopšte potrebno izlagati pacijenta skupljem i neprijatnijem ispitivanju. Ako je potrebno, invazivno ispitivanje se posebno zakazuje i zahteva plasiranje jednog tankog katetera u bešiku i jednog tankog katetera u anus. Nakon urađenog invazivnog ispitivanja lekar je u mogućnosti da utvrdi tačan uzrok tegoba sa mokrenjem i način daljeg lečenja.

Objavljeno 01.03.2017.


Operacija na mozgu pacijenta u budnom stanju

Unapređujući znanja i veštine, uz nabavku savremenih medicinskih mikroskopa i aparata, lekari i osoblje Klinike za neurohirurgiju KCV svojim pacijentima pružaju usluge po najvišim svetskim standardima. U poslednje dve decenije ove izuzetno zahtevne operacije na mozgu, nekada rizičnog ishoda, postale su hirurški zahvati s mogućnošću očuvanja i unapređenja najfinijih moždanih funkcija. Od pre dve godine, KCV je prvi počeo da izvodi operacije tumora mozga kod pacijenta u budnom stanju, pri čemu se uz pomoć neurofiziološkog monitoringa mapiraju moždani centri za govor, i tokom same intervencije se razgovara sa pacijentom. Klinika za neurohirurgiju KCV je jedina u regionu koja već pet godina unazad izvodi stereotaksične biopsije tumora mozga, što omogućava adekvatno usklađivanje dalje terapije. Više od 150 pacijenata je operisano zbog tumora hipofize i baze lobanje minimalno invazivnim endoskopskim pristupom kroz nos, praktično bez hirurškog reza i sa značajno skraćenim periodom oporavka. Usled svega pomenutog formiran je multidisciplinarni tim koji sačinjavaju neurohirurg, anesteziolog, endokrinolog, otorinolaringolog, neuropatolog, psiholog, radiolog i drugi, koji svakodnevno donose odluke u cilju efikasnijeg lečenja pacijenata.

Objavljeno 08.02.2017.


Delegacija iz Gomelja

U sklopu obeležavanja dana grada Novog Sada, danas je Klinički centar Vojvodine ugostio delegaciju iz grada Gomelja u Belorusiji, u sastavu: gdin Alejinkov Dmitri – načelnik uprave Gradske opštine „Sovetski“, gdin Zabijako Vladislav – direktor AD „Kirmaš“ i gdin dr Tereško Aleksandar – glavni lekar beloruskog Instituta za onkologiju, koji su imali priliku da se upoznaju sa radom Urgentnog centra KCV. Domaćini su bili prof. dr Zoltan Horvat član Gradskog veća za zdravstvo ispred grada Novog Sada, prof. dr Edita Stokić – pomoćnik direktora za zdravstvo KCV, i prof. dr Igor Mitić – upravnik Urgentnog centra KCV. Osim obilaska Urgentnog centra, upriličena je prezentacija najsavremenih hirurških zahvata koji se rade u KCV, što je bio samo deo dijagnostičkih i terapijskih procedura koje se sprovodi kod nas, posebno u lečenju malignih bolesti, s obzirom da je KCV velika zdravstvena tercijalna ustanova.
  Prof. dr Horvat je istakao da se u KCV rade najteže operacija i najveći broj onkoloških operacija, pogotovo neke koje se isključivo rade kod nas, iz oblasti maksilofacijalne, vaskularne, ortopedske hirurgije, neurohirurgije i sve vrste urgentnih abdominalnih onkoloških intervencija. Tom prilikom, izlagali su: prof. dr Petar Vuleković – upravnik Klinike za neurohirurgiju, prof. dr Aleksandar Kiralj – upravnik Klinike za maksilofacijalnu i oralnu hirurgiju, prof. dr Miroslav Milankov – upravnik Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, prof. dr Dejan Ivanov – upravnik Klinike za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju i doc. dr Dragan Nikolić – načelnik urgentne hirurgije UC.
  Gostoprimstvo kojim je KCV ugostio delegaciju iz Belorusije samo je deo buduće saradnje koje će se ostvarivati kroz naučnu i stručnu saradnju.

Objavljeno 31.01.2017.


Prva ugradnja titanijumskih implanata – veliki korak na polju rekonstrukcije deformiteta kostiju lica i baze lobanje

U saradnji sa novosadskim Prirodno-matematičkim fakultetom i velškim Univerzitetom u Kardifu, tim lekara Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju KCV izveo je hiruršku ugradnju individualizovanog titanijumskog implanta – jedinstven zahvat, koji još nije rađen kod nas.
 Mladom pacijentu sa urođenim deformitetom, benignim tumorom koji je zahvatio jagodičnu kost, usled čega se ona konstantno uvećavala i nikada ne bi prestala da raste, u novembru je uklonjen tumor, a sada je operacijom ugrađen titanijumski implant kojim su nadomešteni jagodična i deo slepoočne kosti. Za intervenciju je bila neophodna CT dijagnostika i ti su nalazi poslati prof. dr Igoru Budaku na Prirodno-matematički fakultet. Tamo je, uz saglasnost pacijenta, napravljen 3D model, na osnovu kog je urađena rekonstrukcija i dela koji treba odstraniti i dela koji treba nadomestiti. Od velških kolega, predvođenih prof. dr Dominikom Egbirom, načelnikom Hirurške protetike i dizajna Univerziteta u Kardifu, bez naknade su dobijeni graničnici do kojih je odstranjena kost, što je bilo veoma važno da se sačuva oko. Naši lekari su operacijom koja je trajala oko 3 sata, postigli potpunu simetriju lica, uz izuzetno zadovoljstvo pacijenta.
 Prvi put je ugradnjom titanijumskih implanta rekonstruisan defekt, a prednost ovog materijala su mnogobrojne – ne pravi probleme u organizmu, nema alergijskih reakcija niti infekcija. Indikacije za rekonstrukciju su defekti nastali kao posledica odstranjivanja tumora (benignih ili malignih), deformiteta lica i vilica, nakon traumatskih povreda ili u sklopu deformiteta koji zahvataju kosti lica, vilice i lobanje. Benefiti ovog zahvata su višestruke jer se jednom hirurškom intervencijom može rešiti problem rekonstrukcije lica, koji je estetski i funkcionalno idealan za pacijenta, sa manjim mogućnostima komplikacija, a da je pri tom period oporavka daleko kraći nego kod dosadašnjih metoda operacija.

Objavljeno 18.01.2017.

Rekonstruisan deo Klinike za ginekologiju i akušerstvo

 Pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković, u pratnji v. d. direktora prof. dr Petra Slankamenca obišao je rekonstruisani i adaptirani deo Zavoda za ginekologiju Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV.
 Radovi su završeni za dva ipo meseca pri čemu je potpuno rekonstrisana objekat, zamenjena stolarija, prozori, vrata, zidovi, podne obloge, i 12 toaletnih čvorova, za šta je Pokrajinska vlada je iz svojih sredstava izdvojila 6.150.000,00 dinara.
 Pokrajinski sekretar je ovom prilikom istakao da jej prilikom ovih radova ostvarena ušteda od skoro 1.000.000,00 dinara koje će tokom januara i februara 2017.godine, biti investirani u novu etapu rekostrukcije, obnavljanja i renoviranja Zavoda za perinatologiju.
 Prof. dr Tihomir Vejnović, upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV, napomenuo je da je novom organizacijom rada subspecijalističkih službi u Poliklinici KCV (deo ginekološke službe, službe akušerske ambulante, kao i ambulante steriliteta i humane reprodukcije) unapređena dostupnost zdravstvenih usluga, tako da je za samo pet nedelja 1000 pacijenata prošlo kroz sedam novoformiranih i renoviranih ambulanti u polikliničkoj službi KCV.

Objavljeno 28.12.2016.



Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju obeležila 60 godina uspešnog rada

 Sve je počelo tridesetih godina prošlog veka u Novom Sadu, kada su čuveni ondašnji hirurzi dr Vujić, dr Pravdica, dr Holender i dr Brezovski počeli da se bave lečenjem ortopedskih bolesnika. Unapređenju lečenja ortopedskih bolesnika doprinela je dr Ketrin Mekfel osnivanjem „dečijeg lečilišta za koštanu tuberkulozu“ u Sremskoj Kamenici, koje je bilo u funkciji sve do 1992. godine.
 U okviru tadašnje Glavne pokrajinske bolnice, po završetku II svetskog rata, osniva se Odsek ortopedske hirurgije. Na čelu Klinike od 1980 do 1998. godine, bio je prof. dr Jovan Kračinović, pod čijim rukovodstvom je nastala značajna transformacija vojvođanske ortopedije u jednu modernu hiruršku disciplinu, a Klinika je dugi niz godina bila vodeći centar za rešavanje patologije stopala i skočnog zgloba. Tokom društvenih previranja poslednje decenije prošlog veka, lekari Klinike su aktivno učestvovali u lečenju ranjenika i povređenih, kako na Klinici tako i na terenu, i značajan doprinos oragnizaciji zdravstevene službe u tom veremenu dao je prof. dr Đorđe Janjić, koji je bio na čelu Klinike od 1998. do 2003. godine, a potom na mesto upravnika dolazi prof. dr Goran Ercegan (2003-2007). Posle njega je kratko vreme upravnik bio Prof. dr Miroslav Milankov, da bi od decembra 2007. do marta 2016. Klinikom rukovodio prof. dr Dragan Savić koji je u rad Klinike uveo evropske standarde. Posle njega je jedan kraći period upravnik bio dr Aleksandar Lažetić i mnogo doprineo uvođenju novih metoda osteosinteze preloma u rutinsku ortopedsku i traumatološku praksu. Danas je upravnik Klinike ponovo prof. dr Miroslav Milankov.
 Na Klinici se dugi niz godina uspešno primenjuju savremene metode osteosinteze preloma. Zaključavajuće (Intrlooking) klinove u svakodnevnu praksu uveo je prof.  Dr Saša Vukadinović osamdesetih godina prošlog veka.
Prva ugradnja veštačkog kuka je urađena još davne 1969. godine i od tada se ove operacije sprovode svakodnevno, a svake godine se ugradi oko 500 proteza zgloba kuka. Proteze kolena se ugrađuju od 1990. godine kada je prof. dr Goran Ercegan ugradio prvu protezu kolena i godišnje se ugradi oko 350 proteza kolena. Primena koštanih alotransplanata je započeta još osamdestih godina prošlog veka, u okviru transplant programa, na inicijativu prof. dr Aleksandra Jovanovića. Danas se koštani alotrasplantati koriste i kod revizionih operacija proteza zglobova i rekonsntrukcije ligamenta.
 Sportska traumatologija je na Klinici oduvek zauzimala značajno mesto. Prva artroskopska menscectomija je urađena 1993. godine, a artroskopska rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena 1998. godine i artroskopska operacija zgloba ramena 2010 godine.
 Danas se na Klinici godišnje uradi oko 330 rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, i 300 artroskopija kolena, ramena, lakta i skočnog zgloba. Infekcija kosti je oduvek postavljala velike izazove. Septičnim odelenjem je dugi niz godina rukovodio prof. dr Stevan Vukadinović, a danas prof. dr Milan Stanković.
 Trauma kičme se radi dugi niz godina i postignuti su zavidni rezultati, zaslugom prof. dr Aleksandra Jovanovića i prof. dr Aleksandra Miličića. Njihov rad su nastavili prof. dr Milan Stanković i dr Vaso Kecojević.
 Za razvoj naučne misli i objavljivanje velikog broja radova u domaćim i poznatim svetskim časopisima najzaslužniji je prof. dr Želim Miklić , koji je mlađim generacijama ortopeda pokazao put kojim treba ići i razvoju naučne i nastavne karijere. Eksperimentalna hirurgija je krajem prošlog veka bila veoma razvijena i na tu temu je urađen veliki broj magistarskih radova, doktorskih disertacija i ostalih naučnih radova. Lekari klinika su boravili na brojnim stručnim sastancima u zemlji i inostranstvu, gde su prezentovali naše rezultate, a mladi lekari su bili na edukaciji u evropskim ortopedskim centrima.
 Danas na Klinici rade 23 lekara, 47 medicinskih sestara i tehničara, 6 fizioterapeuta, i 3 medicinska statisitičara. Godišnje se uradi 2400 operacija i 32 000 pregleda u specijalističkoj poliklinici. Klinika je nastavana baza medicinskog fakulteta i ima tri redovna profesora, četriri docenta, i osam asistenata.

U sklopu obeležavanja jubileja biće organizovana serija stručnih sastanaka

Objavljeno 23.12.2016.

Zabrana poseta

Po preporuci nadležnog epidemiologa iz Instituta za zaštitu javnog zdravlja Vojvodine, zabranjuju se posete na Klinici za hematologiju, gastroenterologiju, endokrinologiju , nefrologiju, infektivne bolesti i u Urgentnom centru. Zabrana poseta pacijentima na pomenutim klinikama uvedena kao jedna od mera za sprečavanje nastanka i suzbijanja gripa u KCV.

Zbog pojačanja aktivnosti virusa u opštoj populaciji i veće bezbednosti pacijenata, preporučeno je odlaganje poseta i na ostalim klinikama KCV, do daljnjeg.

Objavljeno 16.12.2016.


Izvedena prva mehanička trombektomija moždanih arterija

U KCV je u noći između petka i subote izvedena prva mehanička trombektomija moždanih arterija! Tim Odeljenja Urgentne neurologije Urgentnog centra, zahvaljujući dobro obučenim timovima sa Klinike za neurologiju, Odeljenja urgentne neurologije, Klinike za radiologiju, kao i Klinike za anesteziju i intezivnu terapiju, uspešno je primenio metodu koja je sada izvedena prvi put u Kliničkom centru Vojvodine.
Mehanička trombektomija moždanih arterija, predstavlja najsavremeniju metodu lečenja akutnog ishemijskog moždanog udara i podrazumeva mehaničku rekanalizaciju okludirane endokranijalne arterije ekstrakcijom tromba. Ukoliko se izvede u odgovarajućem vremenskom intervalu (unutar prvih 6 sati od pojave simptoma), ovakva intervencija smanjuje rizik od nastanka infarkta mozga i omogućava bolji oporavak pacijenta. Za izvođenje ove metode lečenja, pored tehničkih preduslova i opremljenosti ustanove, neophodna je visoka stručnost, edukovanost i uigranost multidisciplinarnog tima sastavljenog od neurologa, interventnih radiologa, anesteziologa, medicinskih sestara/tehničara, rendgen tehničara i anestetičara. Rano prepoznavanje simptoma moždanog udara i brz transport pacijenta u jedinicu za moždani udar predstavlja preduslov za uspešnu primenu terapije. Sa ponosom ističemo da je interventni tim u sastavu: asist. dr Aleksandar Jovanović – neurolog, načelnik Odeljenja urgentne neurologije UC; asist. dr Lorand Sakalaš – neurolog; dr Sanela Popović – neurolog; dr Dragan Anđelić – radiolog; dr Stanko Čović – radiolog; dr Severina Zjalić – anesteziolog; Jelena Niković, organizaciona sestra Odeljenja urgentne neurologije UC; Snežana Pešić – medicinska sestra; Nemanja Dondić, medicinski tehničar sa Odeljenja urgentne neurologije UC; Bojan Senjov, anestetičar i rendgen tehničari Svetlana Marić i Biljana Kijanović, funkcionisao savršeno i u potpunosti opravdao reputaciju visoko stručne ustanove u kojoj radi. Uspešnom sprovođenju cele procedure značajno su doprinele medicinske sestre sa Odeljenja urgentne neurologije, koje su učestvovale u zbrinjavanju i nezi pacijenta na samom odeljenju.

Objavljeno 12.12.2016.







Održan Sajam za penzionere 2016. godine

U Novom Sadu je 25. i 26. novembra održan Sajam penzionera, osmišljen kao mesto susreta pripadnika starije populacije, sa više od 60 izlagača koji se bave pružanjem usluga i proizvoda namenjenih korisnicima u trećem dobu. Putem prezentacija, na izložbenim štandovima i radionicama, predstavljene su mogućnosti i aktivnosti u oblastima socijalne zaštite, pomoći i nege u kući, zdravlja, edukacije, volontiranja, zdrave ishrane, sporta, rekreacije i hobija, kreativnog rada, putovanja, osiguranja i bezbednosti, finansija, kao i iz oblasti pravne zaštite. Takođe, posetioci su mogli da se upoznaju sa brojnim medicinskim, farmakološkim, prehrambenim proizvodima i preparatima i uslugama. Jedan od pratećih programa bio je edukativne vrste, realizovan stručnim predavanjima lekara, nutricionista, farmaceuta, fizioterapeuta, psihologa, ekonomskih savetnika, pravnika, stručnjaka iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja i kroz prezentacije proizvoda i usluga namenjenih populaciji 60+. Klinički centar Vojvodine je i ovom prilikom izašao u susret interesovanju i potrebama korisnika zdravstvenih usluga. Na štandu KCV su bila organizovana stručna predavanja i konsultacije sa našim zaposlenima, koji se u okviru svojih specijalnosti bave unapređenjem kvaliteta života trećeg doba. Bila je to prilika da se kroz druženje, posetioci neposredno upoznaju sa resornim pokraijnskim i gradskim institucijama, organizacijama, udruženjima građana, pojedincima i firmama koje svojim radom utiču i doprinose poboljšanju kvaliteta života starijih sugrađana – sa različitim programima, sadržajima i pogodnostima koji su im dostupni kako u lokalu, tako i na teritoriji cele Srbije.




Pokrajinska vlada dodelila sredstva za nabavku najsavremenije opreme

Zdravstvene ustanove u Vojvodini ostvarile su pravo na bespovratna sredstva za finansiranje i sufinansiranje projekata na konkursima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a 45.891.764 dinara za opremanje dobile su opšte bolnice u Senti, Vrbasu i Vršcu, Specijalna bolnica za plućne bolesti u Beloj Crkvi, Klinički centar Vojvodine i Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, prilikom uručivanja ugovora direktorima zdravstvenih ustanova, istakao je da je ulaganje u zdravstvo apsolutni prioritet Pokrajinske vlade, o čemu svedoče i potpisani ugovori namenjeni unapređivanju ove oblasti. Kliničkom centru Vojvodine pripalo je 11.880.000 dinara za nabavku operacionog mikroskopa za hirurške intervencije na prednjem segmentu oka, pet EKG aparata, sistema električne hirurške bušilice velike brzine i jedne operacione lampe.











Betanija nagrađena priznanjem Najbolje veliko porodilište u Srbiji 2016. godine

Portal bebac.com sproveo je do sada najveće istraživanje o stanju porodilišta u Srbiji. Blizu       10 000 žena ocenilo je svoje iskustvo, od prijema u porodilište, do odlaska kući sa bebom. 
Po oceni ispitanica, za najbolje veliko porodilište u Srbiji 2016. godine proglašena je Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, popularno novosadsko porodilište –  Betanija.
Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCV u Novom Sadu je jedina tercijerna zdravstvena ustanova u domenu ginekologije i akušerstva u Vojvodini, na kojoj se godišnje rodi više od 6500 beba (oko 170 pari blizanaca, oko 15 trojki i oko 700 prevremeno rođene dece), uradi oko 2000 carskih rezova, a hospitalizuje, operiše i ambulantno pregleda preko 40.000 žena iz cele Vojvodine.
S obzirom da smo jedina referentna ustanova u Vojvodini, na Kliniku se upućuju najteži i najkomplikovaniji slučajevi iz oblasti akušerstva, čije rešavanje osim vrhunski obučenog medicinskog kadra, zahteva i adekvatnu tehničku opremljenost, te stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene nege i uslova boravka, i za bebe i za majke.

Ispitanice su, takođe, odabrale i 15 najboljih ginekologa u Srbiji, među kojima su se istakli naši lekari dr Dragan Stajić i dr Đorđe Petrović sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV.

Klinički centar Vojvodine (KCV) u Novom Sadu,

nastavlja tradiciju Velike gradske bolnice, koja je na sadašnjem prostoru Kliničkog centra izgrađena 1909. godine, a nalazila se između Arterškog kupatila i Kalvarije. Sastojala se od hirurškog, internog, ginekološko - porođajnog, dermato - venerološkog i zaraznog odeljenja. Ustanova kasnije menja ime i postaje Glavna pokrajinska bolnica, koja je imala oko 400 postelja. Kako je osnivanjem Medicinskog fakulteta u Novom Sadu bolnica istovremeno postala i nastavna baza Medicinskog fakulteta, u periodu između 1977-1997. godine ustanova nosi naziv Medicinski fakultet u Novom Sadu. Klinički centar Novi Sad je osnovan odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine, a Izvršno veće AP Vojvodine, koje 2002. preuzima osnivačka prava, 2007. godine osniva Klinički centar Vojvodine.

Danas je Klinički centar Vojvodine vrhunska, visokospecijalizovana zdravstvena institucija najvišeg ranga, a istovremeno je i najveća nastavno-naučna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pored redovne zdravstvene delatnosti, na klinikama i u centrima za dijagnostiku sprovodi se edukacija lekara na specijalizaciji i subspecijalizaciji. Takodje je i jedinstveni urgentni i bolnički centar za grad Novi Sad i čitav region Južne Bačke.

Dragi pacijenti,

pregled koji želite da kod nas obavite, kao i lečenje koje vam savetujemo, iziskuju vašu saglasnost. S toga, da biste lakše mogli da se odlučite i pripremite za pojedine vrste pregleda, mi vas tokom pregleda u razgovoru, obaveštavamo o oboljenjima, vrstama, značaju, kao i o eventualnim posledicama i mogućim komplikacijama u vezi sa metodama lečenja koje vam savetujemo. Zakon o zdravstvenoj zaštiti definiše prava pacijenata, koji je u centru pružanja zdravstvenih usluga. U okviru sistema zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, obaveštenost, slobodan izbor, poštovanje privatnosti i poverljivost informacija.

Ovde možete pogledati usluge koje pruža Klinički centar Vojvodine, a pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i o participaciji na sajtu Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu www.rfzo.rs.

 

MISIJA KLINIČKOG CENTRA VOJVODINE

Klinički centar Vojvodine je visoko specijalizovana zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa, koja pruža zdravstvene usluge primenom savremenih i svetski priznatih dijagnostičkih i terapijskih procedura i metoda lečenja. Zdravstvenu zaštitu pruža u okviru ambulantno polikliničkog i kliničkog lečenja pacijenata. Klinički centar Vojvodine za cilj ima kontinuirano poboljšanje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga kroz naučno istraživačku i edukativnu delatnost. Kontinuiranim razvojem, unapređenjem svoje delatnosti, poštovanjem zakona i propisa koji štite zdravlje i garantuju bezbednost korisnika i osoblja ispunjava svoju misiju, koja se odnosi na stručnu brigu o zdravlju svakog pacijenta sa humanim odnosom prema čoveku i poštovanjem prava pacijenta i etičkih principa i kodeksa.

VIZIJA

Obezbeđivanje zdravstvene zaštite tercijarnog nivoa primenom najsavremenijih dijagnostičkih i terapijskih metoda u skladu sa postignutim najvišim standardima kvaliteta u obavljanju zdravstvene, naučno istraživačke i edukativne delatnosti.