Kako do nas


Prva ugradnja titanijumskih implanata – veliki korak na polju rekonstrukcije deformiteta kostiju lica i baze lobanje

U saradnji sa novosadskim Prirodno-matematičkim fakultetom i velškim Univerzitetom u Kardifu, tim lekara Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju KCV izveo je hiruršku ugradnju individualizovanog titanijumskog implanta – jedinstven zahvat, koji još nije rađen kod nas.
 Mladom pacijentu sa urođenim deformitetom, benignim tumorom koji je zahvatio jagodičnu kost, usled čega se ona konstantno uvećavala i nikada ne bi prestala da raste, u novembru je uklonjen tumor, a sada je operacijom ugrađen titanijumski implant kojim su nadomešteni jagodična i deo slepoočne kosti. Za intervenciju je bila neophodna CT dijagnostika i ti su nalazi poslati prof. dr Igoru Budaku na Prirodno-matematički fakultet. Tamo je, uz saglasnost pacijenta, napravljen 3D model, na osnovu kog je urađena rekonstrukcija i dela koji treba odstraniti i dela koji treba nadomestiti. Od velških kolega, predvođenih prof. dr Dominikom Egbirom, načelnikom Hirurške protetike i dizajna Univerziteta u Kardifu, bez naknade su dobijeni graničnici do kojih je odstranjena kost, što je bilo veoma važno da se sačuva oko. Naši lekari su operacijom koja je trajala oko 3 sata, postigli potpunu simetriju lica, uz izuzetno zadovoljstvo pacijenta.
 Prvi put je ugradnjom titanijumskih implanta rekonstruisan defekt, a prednost ovog materijala su mnogobrojne – ne pravi probleme u organizmu, nema alergijskih reakcija niti infekcija. Indikacije za rekonstrukciju su defekti nastali kao posledica odstranjivanja tumora (benignih ili malignih), deformiteta lica i vilica, nakon traumatskih povreda ili u sklopu deformiteta koji zahvataju kosti lica, vilice i lobanje. Benefiti ovog zahvata su višestruke jer se jednom hirurškom intervencijom može rešiti problem rekonstrukcije lica, koji je estetski i funkcionalno idealan za pacijenta, sa manjim mogućnostima komplikacija, a da je pri tom period oporavka daleko kraći nego kod dosadašnjih metoda operacija.

Objavljeno 18.01.2017.

Rekonstruisan deo Klinike za ginekologiju i akušerstvo

 Pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković, u pratnji v. d. direktora prof. dr Petra Slankamenca obišao je rekonstruisani i adaptirani deo Zavoda za ginekologiju Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV.
 Radovi su završeni za dva ipo meseca pri čemu je potpuno rekonstrisana objekat, zamenjena stolarija, prozori, vrata, zidovi, podne obloge, i 12 toaletnih čvorova, za šta je Pokrajinska vlada je iz svojih sredstava izdvojila 6.150.000,00 dinara.
 Pokrajinski sekretar je ovom prilikom istakao da jej prilikom ovih radova ostvarena ušteda od skoro 1.000.000,00 dinara koje će tokom januara i februara 2017.godine, biti investirani u novu etapu rekostrukcije, obnavljanja i renoviranja Zavoda za perinatologiju.
 Prof. dr Tihomir Vejnović, upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV, napomenuo je da je novom organizacijom rada subspecijalističkih službi u Poliklinici KCV (deo ginekološke službe, službe akušerske ambulante, kao i ambulante steriliteta i humane reprodukcije) unapređena dostupnost zdravstvenih usluga, tako da je za samo pet nedelja 1000 pacijenata prošlo kroz sedam novoformiranih i renoviranih ambulanti u polikliničkoj službi KCV.

Objavljeno 28.12.2016.



Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju obeležila 60 godina uspešnog rada

 Sve je počelo tridesetih godina prošlog veka u Novom Sadu, kada su čuveni ondašnji hirurzi dr Vujić, dr Pravdica, dr Holender i dr Brezovski počeli da se bave lečenjem ortopedskih bolesnika. Unapređenju lečenja ortopedskih bolesnika doprinela je dr Ketrin Mekfel osnivanjem „dečijeg lečilišta za koštanu tuberkulozu“ u Sremskoj Kamenici, koje je bilo u funkciji sve do 1992. godine.
 U okviru tadašnje Glavne pokrajinske bolnice, po završetku II svetskog rata, osniva se Odsek ortopedske hirurgije. Na čelu Klinike od 1980 do 1998. godine, bio je prof. dr Jovan Kračinović, pod čijim rukovodstvom je nastala značajna transformacija vojvođanske ortopedije u jednu modernu hiruršku disciplinu, a Klinika je dugi niz godina bila vodeći centar za rešavanje patologije stopala i skočnog zgloba. Tokom društvenih previranja poslednje decenije prošlog veka, lekari Klinike su aktivno učestvovali u lečenju ranjenika i povređenih, kako na Klinici tako i na terenu, i značajan doprinos oragnizaciji zdravstevene službe u tom veremenu dao je prof. dr Đorđe Janjić, koji je bio na čelu Klinike od 1998. do 2003. godine, a potom na mesto upravnika dolazi prof. dr Goran Ercegan (2003-2007). Posle njega je kratko vreme upravnik bio Prof. dr Miroslav Milankov, da bi od decembra 2007. do marta 2016. Klinikom rukovodio prof. dr Dragan Savić koji je u rad Klinike uveo evropske standarde. Posle njega je jedan kraći period upravnik bio dr Aleksandar Lažetić i mnogo doprineo uvođenju novih metoda osteosinteze preloma u rutinsku ortopedsku i traumatološku praksu. Danas je upravnik Klinike ponovo prof. dr Miroslav Milankov.
 Na Klinici se dugi niz godina uspešno primenjuju savremene metode osteosinteze preloma. Zaključavajuće (Intrlooking) klinove u svakodnevnu praksu uveo je prof.  Dr Saša Vukadinović osamdesetih godina prošlog veka.
Prva ugradnja veštačkog kuka je urađena još davne 1969. godine i od tada se ove operacije sprovode svakodnevno, a svake godine se ugradi oko 500 proteza zgloba kuka. Proteze kolena se ugrađuju od 1990. godine kada je prof. dr Goran Ercegan ugradio prvu protezu kolena i godišnje se ugradi oko 350 proteza kolena. Primena koštanih alotransplanata je započeta još osamdestih godina prošlog veka, u okviru transplant programa, na inicijativu prof. dr Aleksandra Jovanovića. Danas se koštani alotrasplantati koriste i kod revizionih operacija proteza zglobova i rekonsntrukcije ligamenta.
 Sportska traumatologija je na Klinici oduvek zauzimala značajno mesto. Prva artroskopska menscectomija je urađena 1993. godine, a artroskopska rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena 1998. godine i artroskopska operacija zgloba ramena 2010 godine.
 Danas se na Klinici godišnje uradi oko 330 rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, i 300 artroskopija kolena, ramena, lakta i skočnog zgloba. Infekcija kosti je oduvek postavljala velike izazove. Septičnim odelenjem je dugi niz godina rukovodio prof. dr Stevan Vukadinović, a danas prof. dr Milan Stanković.
 Trauma kičme se radi dugi niz godina i postignuti su zavidni rezultati, zaslugom prof. dr Aleksandra Jovanovića i prof. dr Aleksandra Miličića. Njihov rad su nastavili prof. dr Milan Stanković i dr Vaso Kecojević.
 Za razvoj naučne misli i objavljivanje velikog broja radova u domaćim i poznatim svetskim časopisima najzaslužniji je prof. dr Želim Miklić , koji je mlađim generacijama ortopeda pokazao put kojim treba ići i razvoju naučne i nastavne karijere. Eksperimentalna hirurgija je krajem prošlog veka bila veoma razvijena i na tu temu je urađen veliki broj magistarskih radova, doktorskih disertacija i ostalih naučnih radova. Lekari klinika su boravili na brojnim stručnim sastancima u zemlji i inostranstvu, gde su prezentovali naše rezultate, a mladi lekari su bili na edukaciji u evropskim ortopedskim centrima.
 Danas na Klinici rade 23 lekara, 47 medicinskih sestara i tehničara, 6 fizioterapeuta, i 3 medicinska statisitičara. Godišnje se uradi 2400 operacija i 32 000 pregleda u specijalističkoj poliklinici. Klinika je nastavana baza medicinskog fakulteta i ima tri redovna profesora, četriri docenta, i osam asistenata.

U sklopu obeležavanja jubileja biće organizovana serija stručnih sastanaka

Objavljeno 23.12.2016.

Zabrana poseta

Po preporuci nadležnog epidemiologa iz Instituta za zaštitu javnog zdravlja Vojvodine, zabranjuju se posete na Klinici za hematologiju, gastroenterologiju, endokrinologiju , nefrologiju, infektivne bolesti i u Urgentnom centru. Zabrana poseta pacijentima na pomenutim klinikama uvedena kao jedna od mera za sprečavanje nastanka i suzbijanja gripa u KCV.

Zbog pojačanja aktivnosti virusa u opštoj populaciji i veće bezbednosti pacijenata, preporučeno je odlaganje poseta i na ostalim klinikama KCV, do daljnjeg.

Objavljeno 16.12.2016.


Izvedena prva mehanička trombektomija moždanih arterija

U KCV je u noći između petka i subote izvedena prva mehanička trombektomija moždanih arterija! Tim Odeljenja Urgentne neurologije Urgentnog centra, zahvaljujući dobro obučenim timovima sa Klinike za neurologiju, Odeljenja urgentne neurologije, Klinike za radiologiju, kao i Klinike za anesteziju i intezivnu terapiju, uspešno je primenio metodu koja je sada izvedena prvi put u Kliničkom centru Vojvodine.
Mehanička trombektomija moždanih arterija, predstavlja najsavremeniju metodu lečenja akutnog ishemijskog moždanog udara i podrazumeva mehaničku rekanalizaciju okludirane endokranijalne arterije ekstrakcijom tromba. Ukoliko se izvede u odgovarajućem vremenskom intervalu (unutar prvih 6 sati od pojave simptoma), ovakva intervencija smanjuje rizik od nastanka infarkta mozga i omogućava bolji oporavak pacijenta. Za izvođenje ove metode lečenja, pored tehničkih preduslova i opremljenosti ustanove, neophodna je visoka stručnost, edukovanost i uigranost multidisciplinarnog tima sastavljenog od neurologa, interventnih radiologa, anesteziologa, medicinskih sestara/tehničara, rendgen tehničara i anestetičara. Rano prepoznavanje simptoma moždanog udara i brz transport pacijenta u jedinicu za moždani udar predstavlja preduslov za uspešnu primenu terapije. Sa ponosom ističemo da je interventni tim u sastavu: asist. dr Aleksandar Jovanović – neurolog, načelnik Odeljenja urgentne neurologije UC; asist. dr Lorand Sakalaš – neurolog; dr Sanela Popović – neurolog; dr Dragan Anđelić – radiolog; dr Stanko Čović – radiolog; dr Severina Zjalić – anesteziolog; Jelena Niković, organizaciona sestra Odeljenja urgentne neurologije UC; Snežana Pešić – medicinska sestra; Nemanja Dondić, medicinski tehničar sa Odeljenja urgentne neurologije UC; Bojan Senjov, anestetičar i rendgen tehničari Svetlana Marić i Biljana Kijanović, funkcionisao savršeno i u potpunosti opravdao reputaciju visoko stručne ustanove u kojoj radi. Uspešnom sprovođenju cele procedure značajno su doprinele medicinske sestre sa Odeljenja urgentne neurologije, koje su učestvovale u zbrinjavanju i nezi pacijenta na samom odeljenju.

Objavljeno 12.12.2016.







Održan Sajam za penzionere 2016. godine

U Novom Sadu je 25. i 26. novembra održan Sajam penzionera, osmišljen kao mesto susreta pripadnika starije populacije, sa više od 60 izlagača koji se bave pružanjem usluga i proizvoda namenjenih korisnicima u trećem dobu. Putem prezentacija, na izložbenim štandovima i radionicama, predstavljene su mogućnosti i aktivnosti u oblastima socijalne zaštite, pomoći i nege u kući, zdravlja, edukacije, volontiranja, zdrave ishrane, sporta, rekreacije i hobija, kreativnog rada, putovanja, osiguranja i bezbednosti, finansija, kao i iz oblasti pravne zaštite. Takođe, posetioci su mogli da se upoznaju sa brojnim medicinskim, farmakološkim, prehrambenim proizvodima i preparatima i uslugama. Jedan od pratećih programa bio je edukativne vrste, realizovan stručnim predavanjima lekara, nutricionista, farmaceuta, fizioterapeuta, psihologa, ekonomskih savetnika, pravnika, stručnjaka iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja i kroz prezentacije proizvoda i usluga namenjenih populaciji 60+. Klinički centar Vojvodine je i ovom prilikom izašao u susret interesovanju i potrebama korisnika zdravstvenih usluga. Na štandu KCV su bila organizovana stručna predavanja i konsultacije sa našim zaposlenima, koji se u okviru svojih specijalnosti bave unapređenjem kvaliteta života trećeg doba. Bila je to prilika da se kroz druženje, posetioci neposredno upoznaju sa resornim pokraijnskim i gradskim institucijama, organizacijama, udruženjima građana, pojedincima i firmama koje svojim radom utiču i doprinose poboljšanju kvaliteta života starijih sugrađana – sa različitim programima, sadržajima i pogodnostima koji su im dostupni kako u lokalu, tako i na teritoriji cele Srbije.




Pokrajinska vlada dodelila sredstva za nabavku najsavremenije opreme

Zdravstvene ustanove u Vojvodini ostvarile su pravo na bespovratna sredstva za finansiranje i sufinansiranje projekata na konkursima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a 45.891.764 dinara za opremanje dobile su opšte bolnice u Senti, Vrbasu i Vršcu, Specijalna bolnica za plućne bolesti u Beloj Crkvi, Klinički centar Vojvodine i Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, prilikom uručivanja ugovora direktorima zdravstvenih ustanova, istakao je da je ulaganje u zdravstvo apsolutni prioritet Pokrajinske vlade, o čemu svedoče i potpisani ugovori namenjeni unapređivanju ove oblasti. Kliničkom centru Vojvodine pripalo je 11.880.000 dinara za nabavku operacionog mikroskopa za hirurške intervencije na prednjem segmentu oka, pet EKG aparata, sistema električne hirurške bušilice velike brzine i jedne operacione lampe.











Betanija nagrađena priznanjem Najbolje veliko porodilište u Srbiji 2016. godine

Portal bebac.com sproveo je do sada najveće istraživanje o stanju porodilišta u Srbiji. Blizu       10 000 žena ocenilo je svoje iskustvo, od prijema u porodilište, do odlaska kući sa bebom. 
Po oceni ispitanica, za najbolje veliko porodilište u Srbiji 2016. godine proglašena je Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, popularno novosadsko porodilište –  Betanija.
Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCV u Novom Sadu je jedina tercijerna zdravstvena ustanova u domenu ginekologije i akušerstva u Vojvodini, na kojoj se godišnje rodi više od 6500 beba (oko 170 pari blizanaca, oko 15 trojki i oko 700 prevremeno rođene dece), uradi oko 2000 carskih rezova, a hospitalizuje, operiše i ambulantno pregleda preko 40.000 žena iz cele Vojvodine.
S obzirom da smo jedina referentna ustanova u Vojvodini, na Kliniku se upućuju najteži i najkomplikovaniji slučajevi iz oblasti akušerstva, čije rešavanje osim vrhunski obučenog medicinskog kadra, zahteva i adekvatnu tehničku opremljenost, te stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene nege i uslova boravka, i za bebe i za majke.

Ispitanice su, takođe, odabrale i 15 najboljih ginekologa u Srbiji, među kojima su se istakli naši lekari dr Dragan Stajić i dr Đorđe Petrović sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV.

Klinički centar Vojvodine (KCV) u Novom Sadu,

nastavlja tradiciju Velike gradske bolnice, koja je na sadašnjem prostoru Kliničkog centra izgrađena 1909. godine, a nalazila se između Arterškog kupatila i Kalvarije. Sastojala se od hirurškog, internog, ginekološko - porođajnog, dermato - venerološkog i zaraznog odeljenja. Ustanova kasnije menja ime i postaje Glavna pokrajinska bolnica, koja je imala oko 400 postelja. Kako je osnivanjem Medicinskog fakulteta u Novom Sadu bolnica istovremeno postala i nastavna baza Medicinskog fakulteta, u periodu između 1977-1997. godine ustanova nosi naziv Medicinski fakultet u Novom Sadu. Klinički centar Novi Sad je osnovan odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine, a Izvršno veće AP Vojvodine, koje 2002. preuzima osnivačka prava, 2007. godine osniva Klinički centar Vojvodine.

Danas je Klinički centar Vojvodine vrhunska, visokospecijalizovana zdravstvena institucija najvišeg ranga, a istovremeno je i najveća nastavno-naučna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Pored redovne zdravstvene delatnosti, na klinikama i u centrima za dijagnostiku sprovodi se edukacija lekara na specijalizaciji i subspecijalizaciji. Takodje je i jedinstveni urgentni i bolnički centar za grad Novi Sad i čitav region Južne Bačke.

Dragi pacijenti,

pregled koji želite da kod nas obavite, kao i lečenje koje vam savetujemo, iziskuju vašu saglasnost. S toga, da biste lakše mogli da se odlučite i pripremite za pojedine vrste pregleda, mi vas tokom pregleda u razgovoru, obaveštavamo o oboljenjima, vrstama, značaju, kao i o eventualnim posledicama i mogućim komplikacijama u vezi sa metodama lečenja koje vam savetujemo. Zakon o zdravstvenoj zaštiti definiše prava pacijenata, koji je u centru pružanja zdravstvenih usluga. U okviru sistema zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, obaveštenost, slobodan izbor, poštovanje privatnosti i poverljivost informacija.

Ovde možete pogledati usluge koje pruža Klinički centar Vojvodine, a pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i o participaciji na sajtu Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu www.rfzo.rs.

 

MISIJA KLINIČKOG CENTRA VOJVODINE

Klinički centar Vojvodine je visoko specijalizovana zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa, koja pruža zdravstvene usluge primenom savremenih i svetski priznatih dijagnostičkih i terapijskih procedura i metoda lečenja. Zdravstvenu zaštitu pruža u okviru ambulantno polikliničkog i kliničkog lečenja pacijenata. Klinički centar Vojvodine za cilj ima kontinuirano poboljšanje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga kroz naučno istraživačku i edukativnu delatnost. Kontinuiranim razvojem, unapređenjem svoje delatnosti, poštovanjem zakona i propisa koji štite zdravlje i garantuju bezbednost korisnika i osoblja ispunjava svoju misiju, koja se odnosi na stručnu brigu o zdravlju svakog pacijenta sa humanim odnosom prema čoveku i poštovanjem prava pacijenta i etičkih principa i kodeksa.

VIZIJA

Obezbeđivanje zdravstvene zaštite tercijarnog nivoa primenom najsavremenijih dijagnostičkih i terapijskih metoda u skladu sa postignutim najvišim standardima kvaliteta u obavljanju zdravstvene, naučno istraživačke i edukativne delatnosti.